Neverovatna podudarnost ili nešto više od toga?
U doba katastrofe ili velike nesreće ljudi vole da pronalaze natprirodna objašnjenja za sve što nam se dešava. Bilo da potežemo za teorijama zavere ili se pozivamo na proročanstva iz prošlosti, to nam pomaže da se lakše nosimo sa nevoljama, kao i da uverimo sebe da smo nosioci nekog tajanstvenog znanja. Od Nostradamusa do "Simpsonovih", čini se da nam je sudbina već unapred zapisana.
Takva je situacija i sa korona virusom, a poslednjih dana su aktuelni delovi jedne knjige sa početka osamdesetih godina, gde se tokom radnje uzgred pominje i biološko oružje zlokobnog imena - Vuhan-400! Triler roman "Oči tame" Dina Kunca, objašnjava kako se majka, Kristina Evans, nosi sa smrću sina posle nesreće. Pošto dobije niz natprirodnih poruka, kreće sa svojim prijateljem Eliotom Strajkerom da istraži pozadinu svega.
U jednom delu knjige nalazi se objašnjenje koje je Dina Kunca i njegovo delo gotovo četrdeset godina nakon objavljivanja ponovo dovelo u žižu interesovanja.
- Ozbiljna bolest slična upali pluća se raširila celim svetom 2020. godine. Napada bronhije i pluća, i biće otporna na svaki vid lečenja. Još je čudnije što je bolest nestala sama od sebe, pa se ponovo pojavila nakon deset godina, da bi na kraju zauvek iščezla - piše u jednom pasusu romana.
Na drugom mestu predviđanje postaje još specifičnije, kada lik po imenu Dombi objašnjava na koji način je ustvari nastalo biološko oružje.
- Da bi to razumela moraš da se vratiš 20 meseci unazad. U to vreme je kineska naučnica Li Čen prebegla u SAD, i sa sobom ponela disketu na kojoj su bili podaci o najvažnijem i najopasnijem kineskom biološkom oružju. Zove se Vuhan-400 zato što je razvijeno u laboratoriji izvan tog grada, i bilo je 400 vrsta mikroorganizama koja je razvijena u toj laboratoriji - kaže Dombi, pa nastavlja:
- Vuhan 400 je savršeno oružje. Napada samo ljude, dok druga živa bića ne mogu biti nosioci. Isto kao sifilis ne može preživeti izvan tela ljudskog domaćina duže od minuta, što znači da ne može da se zadrži na objektima i prostorijama kao antraks i drugi virulentni mikroorganizmi. Kada čovek umre, Vuhan umire malo posle njega, čim temperatura tela padne ispod 30 stepeni celzijusa. Vidiš li prednosti svega ovoga?
Glavna junakinja zatim dolazi do zaključka da Kinezi mogu da puste Vuhan-400 na bilo koji grad ili državu, a na ruku im ide to što ne moraju da dekontaminiraju i čiste teren kao posle nuklearnog napada.
Iako je ovo predviđanje u nekim aspektima zastrašujuće precizno, ipak se vide jasne razlike, poput činjenice da imaginarni Vuhan-400 ne može da preživi izvan tela domaćina, dok se korona virus, kako navodi SZO, još neko vreme zadržava na objektima, rukama i odeći.
Još je zanimljivije, i donekle osporava teoriju da je Din Kunc predvideo korona virus, da se u originalnom izdanju njegovog romana virus zvao Gorki-400, po zatvorenom gradu u Sovjetskom Savezu, i da je došao baš iz te zemlje. Pisac je izvor virusa premestio u Kinu tek nakon pada Sovjetskog Saveza, pa je zlokobno oružje preimenovano u Vuhan-400 samo u izdanjima koja su izašla posle 1989. godine.
Нема коментара:
Постави коментар